Knjiga PRIMENA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U OBRAZOVANJU predstavlja sveobuhvatno i duboko promišljeno delo o tome kako veštačka inteligencija menja obrazovanje na svim nivoima – od procesa učenja i nastave, preko rada nastavnika i upravljanja obrazovnim ustanovama, pa sve do budućnosti škole, univerziteta i samog smisla obrazovanja u digitalnom dobu.
Ova knjiga prikazuje veštačku inteligenciju kao jednog od ključnih pokretača promena u obrazovanju, koji menja način na koji se znanje prenosi, usvaja, organizuje, proverava i vrednuje. U njenom središtu nalaze se neka od ključnih pitanja savremenog obrazovanja u eri veštačke inteligencije: da li će veštačka inteligencija pomoći razvoju učenika i nastavnika ili će oslabiti samostalno mišljenje, kako sačuvati kritičko rasuđivanje u svetu brzih i uverljivih algoritamskih odgovora, gde su granice automatizacije i kakvu školu i univerzitet želimo u budućnosti.
Posebnu snagu knjizi daje njeno detaljno razmatranje kritičkog mišljenja kao ključne veštine budućnosti. Autor pokazuje da veštačka inteligencija otvara i ozbiljne rizike i značajne mogućnosti: s jedne strane, može podsticati pasivno preuzimanje gotovih odgovora, površno razumevanje i iluziju znanja; s druge strane, može postati snažno sredstvo za razvoj analize, proveru izvora, otkrivanje grešaka i pristrasnosti i izgradnju intelektualne samostalnosti. Knjiga ne nudi ni nekritičko oduševljenje tehnologijom ni paničan otpor prema njoj, već zreo, odgovoran i kritički zasnovan pogled na njenu primenu.
Jedna od važnih odlika knjige jeste to što veštačku inteligenciju ne posmatra izvan društvenog i ekonomskog konteksta, već je povezuje sa širim pitanjima moći, standardizacije, kontrole i tržišne logike u obrazovanju. Knjiga pokazuje da se veštačka inteligencija lako može uklopiti u obrazovni model koji učenike i nastavnike posmatra prvenstveno kroz produktivnost, merljive ishode, performanse i prilagođavanje zahtevima tržišta rada. U tom smislu, ona kritički razmatra uticaj kapitalističkih i neoliberalnih obrazovnih obrazaca koji školu i univerzitet sve češće svode na prostor proizvodnje „ljudskog kapitala“, dok se u drugi plan potiskuju razvoj ličnosti, slobodno mišljenje, društvena odgovornost, solidarnost i humanistički smisao obrazovanja.
Nasuprot takvim tendencijama, knjiga brani ideju humanog i emancipatorskog obrazovanja – obrazovanja koje ne služi samo efikasnosti, merenju i tržišnoj korisnosti, već razvoju slobodnih, mislećih, kreativnih i društveno odgovornih ljudi. U tom okviru, veštačka inteligencija se razmatra, ne samo kao sredstvo optimizacije, već i kao povod za dublje promišljanje o tome šta znanje jeste, kome obrazovanje treba da služi i kako sačuvati ljudsko dostojanstvo, dijalog, autonomiju i kritičku svest u tehnološki zasićenom svetu.
Knjiga donosi širok i detaljan pregled konkretnih oblasti u kojima veštačka inteligencija već menja obrazovnu praksu: personalizovano i adaptivno učenje, inteligentne tutorske sisteme, obrazovne chatbotove, automatizovano ocenjivanje, generisanje povratnih informacija, analitiku učenja, prediktivne modele rizika od neuspeha, asistivne tehnologije i inkluzivno obrazovanje. Pored toga, pokazuje kako veštačka inteligencija može pomoći nastavnicima u planiranju nastave, izradi materijala, diferencijaciji zadataka, refleksiji o sopstvenoj praksi i rasterećenju od administrativnih poslova.
Jedan od posebno važnih doprinosa knjige jeste to što veštačku inteligenciju posmatra i kroz različite stepene obrazovanja pokazujući da se ciljevi, mogućnosti, rizici i pedagoški zahtevi razlikuju u zavisnosti od uzrasta, nivoa samostalnosti učenika i prirode ustanove. U osnovnoj školi naglasak je na pažljivo vođenoj i uzrasno primerenoj upotrebi, u srednjoj školi na razvoju samostalnosti, AI pismenosti i pripremi za dalje obrazovanje i rad, dok se u visokom obrazovanju otvaraju složenija pitanja akademskog pisanja, istraživanja, etike i akademskog integriteta.
Knjiga ide i dalje od same učionice: ona pokazuje kako veštačka inteligencija utiče na institucionalni život škole i fakulteta i kako menja način na koji obrazovne ustanove planiraju, organizuju, analiziraju podatke, donose odluke i grade svoju strategiju razvoja.
Dragocen doprinos knjige jeste i razmatranje primene veštačke inteligencije u naučno-istraživačkom radu. U tom delu pokazuje se kako veštačka inteligencija menja čitav istraživački proces – od pretrage i sistematizacije literature, formulacije istraživačkih pitanja i hipoteza, preko obrade i analize podataka, do akademskog pisanja, interpretacije rezultata i njihove prezentacije. Knjiga istovremeno ukazuje i na metodološke, etičke i epistemološke izazove takve upotrebe: pitanja autorstva, pouzdanosti, transparentnosti, pristrasnosti algoritama, akademskog integriteta i granica oslanjanja na mašinski generisane uvide. Na taj način, veštačka inteligencija u knjizi nije prikazana samo kao pomoćno sredstvo za ubrzavanje istraživanja, već i kao tema koja menja samo razumevanje naučnog rada, proizvodnje znanja i odgovornosti istraživača.
Knjiga nudi okvir za promišljenu, plansku i odgovornu implementaciju veštačke inteligencije u školama i na fakultetima, od procene potreba i definisanja ciljeva, preko razvoja kompetencija zaposlenih i etičkih pravila, do pilot-projekata i modela šire primene. Zbog toga je ova knjiga i intelektualno izazovno štivo i praktičan vodič za razumevanje jedne od najvećih transformacija savremenog obrazovanja.
„Primena veštačke inteligencije u obrazovanju“ namenjena je nastavnicima, profesorima, istraživačima, studentima, školskim rukovodiocima, kreatorima obrazovnih politika i svima koji žele da razumeju kako veštačka inteligencija menja obrazovanje – ne samo tehnički, već i pedagoški, društveno, institucionalno i ljudski.
Knjiga je deo serijala ''PRIMENA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U POSLOVANJU'' koji obuhvata udžbenike posvećene praktičnoj primeni veštačke inteligencije u različitim delatnostima.
KNJIGA ĆE BITI U KNJIŽARAMA I DOSTUPNA ZA NARUČIVANJE DIREKTNO OD IZDAVAČA U MAJU 2026.